"Ti si dobra

Ti si blaga

Ja trebam neznost

Tebi treba snaga

Ti si tiha

Ti si sama

Ti sigurnost trebas

Meni treba dom

O kako dobro bi nam bilo mila

Kad svakog casa sa mnom ti bi bila

Jer tvoja ljubav nikad ne bi dala

Da krivim putem krene zivot moj"

Pesma za nas dvoje

Pesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje
mada se trazimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da, mora da je tako.

Miroslav Antic

Divno je ljubavi znati

DIVNO JE LJUBAVI ZNATI

Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noci,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno usamljena
dok rasplicem svoje brige
kao mreze zapletene.
Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali telo ti dise tako napusteno,
trazeci me uzalud, dopunjujuci moj san
kao biljka sto se udvostrucuje u seni.
Uspravna, bices druga sto ce ziveti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noci,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo
nesto ostaje i vodi nas svetlu zivota
kao da je pecat sene obelezio
vatrom svoja tajnovita stvorenja.

Pablo Neruda

Iskreno ti pisem

U meni, u tebi pomicu se neke granice sto nas vezase tisinom.
Stvoren u mojoj tisini, osluskujem tvoje disanje, otkucaje srca tvog.
Bez pokreta, tako mio pruzas svoje dve ruke, jer bi hteo dotaci moje lice...
Tvoj se poslednji dodir ne odvaja od mene.
Stvoren u mojoj tisini, poput leptira, nezan i tih,
gubis se lagano... ti izmices, a ja nestajem...

"Iskreno Ja"

Nekada

Nekada bih pisala, ali bez reci,
nekada bih volela, ali bez srca,
ljubila bez usana mojih.
Nekada bih plakala, ali bez suza,
jecala bez bola,
nekada bih mastala, gledajuci
prazan odraz u ogledalu istine.
Nekada bih grlila, grlila bez dodira svog,
nekada bih vikala, vikala bez glasa,
gledala zatvorenih ociju.
Nekada bih hodala na pucini mora, hodala bez koraka.
Nekada bih opet tebi, TEBI, ali nisam jaka.

"Iskreno Ja"

Without horison

Bila sam kamen sto stida nema,
bila sam vetar bez suma i mirisa,
tajna i laz.
Bila sam dusa gresna, necujna,
bila sam prica sazeta,
Alisa u zemlji cuda,
devojcica u mislima podeljena, nepouzdana.
Greh u svima nama,
zaborava postojanja.
Bila sam ona koja teret nosi
u srcu, na obrazu i u kosi.
Bila sam krhko rame izdrzljivih ruku,
nosivsi bol, tugu i muku.
Bila sam prah, pepeo i zar,
pijana sreca, tuga i jad.
Bila sam...

"Iskreno Ja"

Tebi

Pruzi mi ruke, ruke nade,
da zajedno docekamo zoru snova,
da osluskujemo radjanje glasa,
hodajuci suncanim putem zivota tvog.
Negde, bilo gde i kuda spojima cela nasa i usne ,
jer tiho prolazi vreme budjenja mog.
Pokazi mi put srca tvog,
ja smernicu zivota naci moram,
duga je ulica, kraja njoj nema,
pruzi mi ruke nalik krilima,
da letimo negde suvise voljeni,
neprimetni, srecni i prokleti.

"Iskreno Ja"

Kriv li sam...

"Sto cutim, sta je, ako ljubav nije,
Al ako je ljubav, Boze sto je ona?
Ako je dobra, zasto je zlu sklona,
Ako je zla, zbog cega slatka mi je?

Gorim li od sebe, cemu plac i tuzba,
Kriv li sam tome, malo jauk vredi.
O zrtva smrti, slatkoco u bedi,
Al ako vas necu, cemu ste mi druzba?

Al ako vas hocu, zdvajat nemam prava,
Suprotni me vetri, kroz sumu i besnocu,
Teraju u camcu vrh bezdana plava.

Slab razbor i gresi razlog su mi seti,
Tako da ne znam sam sta hocu,
Te se znojim zimi a cvokocem leti".


*FRANCESKO PETRARKA*

Postoji sigurno neko

"Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otisao na vrhovima prstiju
Ne narusivsi svoj savrseni ples.


Zaboravio me je poloziti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana cvrsto Na putu Sa srcem zarobljenim kao i pre
Sa ocima nalik
Na njihov odraz u vodi jos cist.


. Zaboravio je izbrisati lepotu sveta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oci gladne
I dopustio im tu pustu strast"

. *ANNE HEBERT*

OnJa

On, mene gleda i kada me ne vidi,
on, mene ljubi i kada nisam tu,
on, miluje druge trazeci mene u njima,
on, sanja nas i kada ne spava,
on, hoda samo zato da bi mene pronasao.
On, peva usnama mojim,
on, voli srcem mojim,
on, dodiruje rukama mojim,
on, hoda mislima mojim,
OnJa.
On zna da ceka,
on, zna pesmu nasu,
on, zna za bol i smeh ujedno,
on, tih je,
on, se Bogu moli da nam oprosti samo jedno, OnJa...

"Iskreno Ja"