Pesma za nas dvoje

Pesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje
mada se trazimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da, mora da je tako.

Miroslav Antic

Divno je ljubavi znati

DIVNO JE LJUBAVI ZNATI

Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noci,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno usamljena
dok rasplicem svoje brige
kao mreze zapletene.
Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali telo ti dise tako napusteno,
trazeci me uzalud, dopunjujuci moj san
kao biljka sto se udvostrucuje u seni.
Uspravna, bices druga sto ce ziveti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noci,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo
nesto ostaje i vodi nas svetlu zivota
kao da je pecat sene obelezio
vatrom svoja tajnovita stvorenja.

Pablo Neruda