"Posadila sam ruze u tvoje cizme,
iz tvog sesira raste mi seboj.
Dok te cekam u svojoj jedinoj
i vecitoj noci,
po meni veju dani
kao komadici pocepanog pisma.
Sastavljam ih i sricem slovo po slovo
tvoje ljubavne reci.
Ah, procitati malo sto mogu,
jer ponekad se pojavi nepoznati rukopis
i uz tvoje pismo zapadne komadic
nekog drugog pisma.
Umesa se u moju noc
neki tudji dan,
i tudje slovo.
Cekam kada ces doci
i kada pisma i dani
vise nece biti potrebni.
I pitam se ;
Da li ce mi i tada pisati onaj drugi,
ili ce i dalje biti noc"?
No comments:
Post a Comment