"Postoje glasovi u kamenu, i u zemlji,i u biljci, i u kapi vode, i u atomu vazduha, isto tako kao sto postoje glasovi i u suncima, zvezdama planetama, mesecima, kao telima.
U cemu god ima unutrasnjeg pokreta, ima i glasa. Fino uho moglo bi cuti struju sokova u biljci; jos finije moglo bi cuti glasove u kamenu, zemlji, kapi vode, atomu vazduha. No nase uho nije sposobno da cuje sve glasove, kao sto ni nase oko nije sposobno da vidi sve stvari.
Izvesno pak; vise je glasova u ovome svetu, koje ne cujemo, nego predmeta koje ne vidimo.
A to znaci; vasiona je punija glasova nego slika, boja i oblika. Jer nema nista bezglasno, za oga ko cuje. Sve je ispunjeno glasovima, sve je ispunjeno recju. Sva vasiona je jedna tresteca muzika, neprestani govor i neprestani razgovor...
Glavno je; kroz sva cula ulazi kazivanje, izraz govor prica, rec, svih stvari o sebi o svom prisustvu, o svom stanju, o svojim osobinama... jer svi utisci su reci. Nema mutavih stvari, jer ona stvar, koja ne moze sebe da pojavi uhu, pojavljuje sebe oku, ili kozi, ili nosu, ili ustima.
Nema mrtvih ili bezglasnih stvari, jer dokle nam stvari nesto kazuju, ma kroz koje culo nase, dotle su one izrazite, a dokle su izrazite, dotle su postojece, a dokle su postojece u opstoj muzici stvari, dotle su zive.
No, zar ste jednom culi gde se kaze da je muzika najprivlacnija moc u svetu...? I kad je razumljiva, i kad je polurazumljiva, i kad je sasvim nerazumljiva, pesma i muzika su uvek jedna misteriozna i neodoljiva sila.
Zasto to, ako ne zato sto nas one dovode doma, podsecaju na prvobitnu, da na bitnu domovinu nasu?
Na prvi glas, na prvu rec, na prvu pesmu?... Samobitnu Bozansku rec, i da je od nje, i kroz nju postao sav svet kao njen odjek"...
-VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIC-
No comments:
Post a Comment