LJubav

LJUBAV

Zbog tebe, u rascvetanim vrtovima čeznem za
mirisima proleća.
Zaboravio sam tvoje lice, ne sjećam se vise tvojih ruku;
kako su se tvoje usne našle na mojima?
Zbog tebe, volim bele uspavane kipove po parkovima;
bele kipove bez glasa i bez vida.
Zaboravio sam tvoj glas, tvoj srecan smeh; zaboravio sam
tvoje oči.
Poput cveta sa svojim mirisom, ja u sebi nosim maglovito sećanje na
tebe. Živim sa boli poput rane; dotakneš li me samo, smrtno
ćeš me povrediti.
Tvoja milovanja me obavijaju, poput bršljana na setnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav, još uvek ištem odraz tvog lika u svakom
oknu.
Zbog tebe, teški mirisi leta nanose mi bol; zbog
tebe, opet tražim oko sebe proročanske znakove nenadanih želja: padajuće
zvezde, komete.

Pablo Neruda