Pesma

Pesma

Ne, ne pisem je tebi,
ali ovaj stih neka bude tvoj,
da istinu ti kazem ja necu moci,
i sve ce se samo kasti u pesmi toj.

Pesma koju ti pisem
nekakvim rukopisom ni nalik na mom,
govori o dusi, o ptici i
slavuja poj.

Poje i peva, vence zelja plete
rimama i usput suzama,
ma kakav god venac...
neka bude venac srece.

A tesko je sreca pronaci pesmu i
pesma srecu,
jer lezi u dusi zakopana,
a ja to izdrzati ne mogu i necu.

Pesmu ti pisem
jer voleti znam, al sada ne mogu...
jer i ptice lete i pesme se brisu,
i tek ponekad pronadjes stih nalik mom.

I istom jacinom sve one bole,
pesme zare, pesme more,
jel se i ja pesmom zovem u istini toj???
...da trnutak zgrabim kao vecnost i
pesmi dam dom, a da dusi spokoj podari jojBog.

Da pisem ti pesmu ja vise ne mogu i
kada sedim obara me snogu, i
svaki tren tone u noc,
koja se blizi ljubeci zivot moj,
pesma i noc, slavuja poj,
smeh i suza, greh i tuga u pesmi je toj.

I poslednji stih
neka se imenom tvojim zove

preskacem red u pesmi toj,
ma neka sve ponese slavuja poj.

"Iskreno Ja"