"Želja je želja iz srca slabost
Nošena snagom bujice strasti
Otkrila moju bestidnu nagost
Ponos mora na kolena pasti.
I opet prizor pred budnim okom
Kakav se nađe s prolećem ranim
Sta li to huči mojim krvotokom
Kako da tebe od sebe branim?!
Nije da ne znaš šta me to lomi
Kako taj bestid sobom da svladam
Mozda je bolje neka me zgromi
ta culna drskost u koju padam
Da li da molim - oprosti zato
Sto dobov srca postaje jači
Meni uzeto a tebi dato
Oko mi setno a tvoje zrači.
Kao na recept dala mi dozu
Ćuteći kažeš toliko treba
Nevidljiv dodir niz tebe sroza
A napon silan ko zrak sa neba.
Ne znam a slutim da nemam pravo
Da ljubim dušom ženu kraj sebe
Jedino mogu reći ti zdravo
I vazda biti s tobom bez tebe"...
Branko Tomic
No comments:
Post a Comment