Prorokov vrt

Prorok

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju perima njenim,
moze povrediti...
A kad vam progovori, vjerujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
ko sto severac opustosi vrt...
Jer bas kao sto vas krunise, ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati...
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje
vam grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korena i protresti ga
u njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog, sakupice vas u narucje svoje...
Omlatice vas, da bi vas ogolila...
Prosijace vas da bi vas otrebila od kukolja...
Samlece vas do beline.
Umesice vas dok nepostanete gipki;
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Bozju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca zivota.
Budete li, pak, u strahu svome trazili samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji nepoznaje godisnja doba, gde cete se smejati,
al ne punocom smeha svog i plakati, al ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe...
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite ne treba da kazete: Bog mi je u srcu, vec
ja sam u srcu Bozijem.
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima, usmerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni. Ali ako volite, a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje; da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci. Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje srcem krilatim i uputite zahvalnicu za jos jedan dan
ljubavi; Da otpocnete u poslepodnevnom casu i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu, A potom da usnite s molitvom
za voljenog u srcu i pesmom slavljenickom na usnama...

Halil Gibran (1883-1931)