Iskreno ti pisem

U meni, u tebi pomicu se neke granice sto nas vezase tisinom.
Stvoren u mojoj tisini, osluskujem tvoje disanje, otkucaje srca tvog.
Bez pokreta, tako mio pruzas svoje dve ruke, jer bi hteo dotaci moje lice...
Tvoj se poslednji dodir ne odvaja od mene.
Stvoren u mojoj tisini, poput leptira, nezan i tih,
gubis se lagano... ti izmices, a ja nestajem...

"Iskreno Ja"

Nekada

Nekada bih pisala, ali bez reci,
nekada bih volela, ali bez srca,
ljubila bez usana mojih.
Nekada bih plakala, ali bez suza,
jecala bez bola,
nekada bih mastala, gledajuci
prazan odraz u ogledalu istine.
Nekada bih grlila, grlila bez dodira svog,
nekada bih vikala, vikala bez glasa,
gledala zatvorenih ociju.
Nekada bih hodala na pucini mora, hodala bez koraka.
Nekada bih opet tebi, TEBI, ali nisam jaka.

"Iskreno Ja"

Without horison

Bila sam kamen sto stida nema,
bila sam vetar bez suma i mirisa,
tajna i laz.
Bila sam dusa gresna, necujna,
bila sam prica sazeta,
Alisa u zemlji cuda,
devojcica u mislima podeljena, nepouzdana.
Greh u svima nama,
zaborava postojanja.
Bila sam ona koja teret nosi
u srcu, na obrazu i u kosi.
Bila sam krhko rame izdrzljivih ruku,
nosivsi bol, tugu i muku.
Bila sam prah, pepeo i zar,
pijana sreca, tuga i jad.
Bila sam...

"Iskreno Ja"

Tebi

Pruzi mi ruke, ruke nade,
da zajedno docekamo zoru snova,
da osluskujemo radjanje glasa,
hodajuci suncanim putem zivota tvog.
Negde, bilo gde i kuda spojima cela nasa i usne ,
jer tiho prolazi vreme budjenja mog.
Pokazi mi put srca tvog,
ja smernicu zivota naci moram,
duga je ulica, kraja njoj nema,
pruzi mi ruke nalik krilima,
da letimo negde suvise voljeni,
neprimetni, srecni i prokleti.

"Iskreno Ja"

Kriv li sam...

"Sto cutim, sta je, ako ljubav nije,
Al ako je ljubav, Boze sto je ona?
Ako je dobra, zasto je zlu sklona,
Ako je zla, zbog cega slatka mi je?

Gorim li od sebe, cemu plac i tuzba,
Kriv li sam tome, malo jauk vredi.
O zrtva smrti, slatkoco u bedi,
Al ako vas necu, cemu ste mi druzba?

Al ako vas hocu, zdvajat nemam prava,
Suprotni me vetri, kroz sumu i besnocu,
Teraju u camcu vrh bezdana plava.

Slab razbor i gresi razlog su mi seti,
Tako da ne znam sam sta hocu,
Te se znojim zimi a cvokocem leti".


*FRANCESKO PETRARKA*

Postoji sigurno neko

"Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otisao na vrhovima prstiju
Ne narusivsi svoj savrseni ples.


Zaboravio me je poloziti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana cvrsto Na putu Sa srcem zarobljenim kao i pre
Sa ocima nalik
Na njihov odraz u vodi jos cist.


. Zaboravio je izbrisati lepotu sveta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oci gladne
I dopustio im tu pustu strast"

. *ANNE HEBERT*

OnJa

On, mene gleda i kada me ne vidi,
on, mene ljubi i kada nisam tu,
on, miluje druge trazeci mene u njima,
on, sanja nas i kada ne spava,
on, hoda samo zato da bi mene pronasao.
On, peva usnama mojim,
on, voli srcem mojim,
on, dodiruje rukama mojim,
on, hoda mislima mojim,
OnJa.
On zna da ceka,
on, zna pesmu nasu,
on, zna za bol i smeh ujedno,
on, tih je,
on, se Bogu moli da nam oprosti samo jedno, OnJa...

"Iskreno Ja"

Prica o leptiru

”Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čauri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno tijelo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Zato je čovjek odlučio pomoći leptiru: uzeo je škare i razrezao čauru. Leptir je s lakoćom izašao. Čovek je nastavio posmatrao leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga. Međutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je celi svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo. Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da je poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čaure, osmislio Bog, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kad se oslobodi čaure da bude spreman leteti. Ponekad su poteškoće upravo ono što trebamo u životu.
Tražio sam Snagu...
I Bog mi je dao poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam mudrost...
I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.
Tražio sam bogatstvo...
I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.
Kad bi nas Bog oslobodio od svih prepreka, osakatio bi nas.
Nikad ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti.
Nikad ne bi mogli leteti. Ali je imao krhko telo i smežurana krila.
Činilo se da ne može dalje.
Tražio sam hrabrost ....
I Bog mi je dao prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam ljubav.....
I Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam usluge ....
I Bog mi je dao prilike. “Nisam dobio ništa od onog što sam tražio....
Ali dobio sam sve što mi je trebalo.
" Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati."

MOLITVE NA JEZERU

MOLITVE NA JEZERU

..."Ko me to gleda netremice kroza sve zvezde na nebu i sve stvari na zemlji? Sakrijte oci svoje, zvezde i stvari; ne gledajte nagotu moju. Dovoljno me stid pece kroz moje oci.
Sta imate da vidite? Drvo zivota, koje se smanjilo u trn na drumu, te ubada i sebe i druge.
Sta drugo nego- plamen nebesni zaronjen u blato, ne niti svetli niti se gasi?
Sta je sve vreme ljudsko do jedan talas sto okvasi vreo pesak na obali, pa se pokaja sto ostavi jezero, jer presahnu"?...


-VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIC-

BESEDE POD GOROM

"Postoje glasovi u kamenu, i u zemlji,i u biljci, i u kapi vode, i u atomu vazduha, isto tako kao sto postoje glasovi i u suncima, zvezdama planetama, mesecima, kao telima.
U cemu god ima unutrasnjeg pokreta, ima i glasa. Fino uho moglo bi cuti struju sokova u biljci; jos finije moglo bi cuti glasove u kamenu, zemlji, kapi vode, atomu vazduha. No nase uho nije sposobno da cuje sve glasove, kao sto ni nase oko nije sposobno da vidi sve stvari.
Izvesno pak; vise je glasova u ovome svetu, koje ne cujemo, nego predmeta koje ne vidimo.
A to znaci; vasiona je punija glasova nego slika, boja i oblika. Jer nema nista bezglasno, za oga ko cuje. Sve je ispunjeno glasovima, sve je ispunjeno recju. Sva vasiona je jedna tresteca muzika, neprestani govor i neprestani razgovor...
Glavno je; kroz sva cula ulazi kazivanje, izraz govor prica, rec, svih stvari o sebi o svom prisustvu, o svom stanju, o svojim osobinama... jer svi utisci su reci. Nema mutavih stvari, jer ona stvar, koja ne moze sebe da pojavi uhu, pojavljuje sebe oku, ili kozi, ili nosu, ili ustima.
Nema mrtvih ili bezglasnih stvari, jer dokle nam stvari nesto kazuju, ma kroz koje culo nase, dotle su one izrazite, a dokle su izrazite, dotle su postojece, a dokle su postojece u opstoj muzici stvari, dotle su zive.
No, zar ste jednom culi gde se kaze da je muzika najprivlacnija moc u svetu...? I kad je razumljiva, i kad je polurazumljiva, i kad je sasvim nerazumljiva, pesma i muzika su uvek jedna misteriozna i neodoljiva sila.
Zasto to, ako ne zato sto nas one dovode doma, podsecaju na prvobitnu, da na bitnu domovinu nasu?
Na prvi glas, na prvu rec, na prvu pesmu?... Samobitnu Bozansku rec, i da je od nje, i kroz nju postao sav svet kao njen odjek"...

-VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIC-

Nekada...

Nekada bih pisala, ali bez reci,
nekada bih volela, ali bez srca,
ljubila bez usana mojih.
Nekada bih plakala, ali bez suza,
jecala bez bola,
nekada bih mastala, gledajuci
prazan odraz u ogledalu istine.
Nekada bih grlila, grlila bez dodira svog,
nekada bih vikala, vikala bez glasa,
gledala zatvorenih ociju.
Nekada bih hodala na pucini mora, hodala bez koraka.
Nekada bih opet tebi, TEBI, ali nisam jaka.

"Iskreno Ja"

Pesma

Pesma

Ne, ne pisem je tebi,
ali ovaj stih neka bude tvoj,
da istinu ti kazem ja necu moci,
i sve ce se samo kasti u pesmi toj.

Pesma koju ti pisem
nekakvim rukopisom ni nalik na mom,
govori o dusi, o ptici i
slavuja poj.

Poje i peva, vence zelja plete
rimama i usput suzama,
ma kakav god venac...
neka bude venac srece.

A tesko je sreca pronaci pesmu i
pesma srecu,
jer lezi u dusi zakopana,
a ja to izdrzati ne mogu i necu.

Pesmu ti pisem
jer voleti znam, al sada ne mogu...
jer i ptice lete i pesme se brisu,
i tek ponekad pronadjes stih nalik mom.

I istom jacinom sve one bole,
pesme zare, pesme more,
jel se i ja pesmom zovem u istini toj???
...da trnutak zgrabim kao vecnost i
pesmi dam dom, a da dusi spokoj podari jojBog.

Da pisem ti pesmu ja vise ne mogu i
kada sedim obara me snogu, i
svaki tren tone u noc,
koja se blizi ljubeci zivot moj,
pesma i noc, slavuja poj,
smeh i suza, greh i tuga u pesmi je toj.

I poslednji stih
neka se imenom tvojim zove

preskacem red u pesmi toj,
ma neka sve ponese slavuja poj.

"Iskreno Ja"

Moj decace

Moj decace...
jaca sam od tvojih muskih ruku
ali jos koliko...?
Otkucaji srca bolno tuku, i
stotinak misli samo za tren,
moj decace...
samnom budi, nemoj biti njen.

Zalost je moja od njene jaca, i
greh je moj tezi,
spasi me ti dok vristi sreca,
dok krv u telu vri.

Da bacims se dole na beton jako,
to greh je i veci od mog,
snazno te zelim i sopstvenim telom
izlozbu pravim,
a tuga je sve to bez dodira tvog.

Pogled uzaluda, decace moj...
da krenes ti zamnom ili ja stobom,
stiticicu sama tamo gde moram i
reci svu istinu pred milim Bogom.

"Iskreno Ja"

LJubav

LJUBAV

Zbog tebe, u rascvetanim vrtovima čeznem za
mirisima proleća.
Zaboravio sam tvoje lice, ne sjećam se vise tvojih ruku;
kako su se tvoje usne našle na mojima?
Zbog tebe, volim bele uspavane kipove po parkovima;
bele kipove bez glasa i bez vida.
Zaboravio sam tvoj glas, tvoj srecan smeh; zaboravio sam
tvoje oči.
Poput cveta sa svojim mirisom, ja u sebi nosim maglovito sećanje na
tebe. Živim sa boli poput rane; dotakneš li me samo, smrtno
ćeš me povrediti.
Tvoja milovanja me obavijaju, poput bršljana na setnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav, još uvek ištem odraz tvog lika u svakom
oknu.
Zbog tebe, teški mirisi leta nanose mi bol; zbog
tebe, opet tražim oko sebe proročanske znakove nenadanih želja: padajuće
zvezde, komete.

Pablo Neruda

Istina

"Da ovaj svet nije kuća prolaznosti, iskušenja i žalosti, a raj kuća nagrađivanja i sigurnosti od svih zala, rekli bismo da je sjedinjenje s ljubljenim bićem ničim nepomućena vedrina, nesmetana radost bez ikakve tuge, savršeno ispunjenje želja i potpuno ostvarenje nada."

• "Istinska ljubav obuzima cijelu dušu, a prestaje istom sa smrću."

• "Ljubav je slatka stvar i poželjna bolest, pa ko je slobodan od nje, ne voli takvo zdravlje, a ko opet boluje od nje ne žudi za ozdravljenjem."

• "Ljubav može shvatiti samo onaj ko je sam iskusi."