sjaj u travi

..sada,
kada ništa na svetu ne može vratiti dane prohujalog leta naš sjaj u travi i blještavost sveta,
ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živeti...
zaboravimo,
ne radi nas,
ne radi zaborava zaboravimo da smo se voleli, da smo se svadjali i da smo bili krivi... ..požurimo,
s danima i danima sto će doći požurimo sa shvatanjima,
sa svim što me odvaja od tebe...
jednom,
ćeš se vratiti i ubrati cvetove koje smo zajedno mirisali,
gazili ali,
tvoje ruke bice prekratke,
a noge premorene da se vratiš...
bice kasno ...
možda ćemo se naći jedanput na malom vrhu života i neizrečene tajne hteti jedno drugome da kažemo,
al' proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci jedan skrenuti pogled bit će sve što ćemo jedno drugome moći dati...
zaboravit ću oči i neću promatrati zvezde koje me na tebe neobično podsjećaju.. .
ne boj se,
jednom ćes se zaljubiti al' ljubit ćes zato što će te nešto na toj ženi podsjećati na mene.. ..ne otkrivaj svoje srce ljudima jer u njima vlada kob i egoizam život je borba - nastoj pobediti ali ako izgubiš-ne smeš tugovati cilj života je ljubav-a ona traži žrtve ...
bio si moje veliko proleće uspomena koja će dugo živeti u budućnosti koje ću se sećati...
osećat ću tugu jer sam tebe volela bi će to ironija tuge.. .
nestace sjaja u travi nestace veličanstvenosti sveta ostace samo bleda slika onoga što je prošlo...

William Wordsworth (1770-1850)

Tama

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,

ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?

Ivo Andrić (1892-1975)

Posle ljubavi

Posle ljubavi

ostaju telefonski brojevi koji blede

Posle ljubavi
ostaju čase sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima

Posle ljubavi
ostaje običaj da se belo vino naiva u dve čaše
i da crte budu na istoj visini
Posle ljubavi
ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara
što nas vidi sa drugima

Posle ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Posle ljubavi
ostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promenila,
javi se ponekad
imaš još moj broj

Posle ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali
posle ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne šifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jedna laž.

Posle ljubavi
ostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo"
i odgovor: „Zar nećemo zajedno?"
„Ovaj put ne"

Poslije ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.

Posle ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dve cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voleli
i cvjećarke koje jesu.

Posle ljubavi
ostaje povređena sujeta.

Posle ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Posle ljubavi
ne ostaje ništa . . .

Arsen Dedić (1938)

Na ruzicastom papiru

"I sad te gledam ,

pomalo si tudja , a opet , posve moja

i gledam gdje se prsti tvoje ruke naglo

pretapaju u moje

i kako tvoje noge idu kao moje

i tvoje lice

i tvoje

moje bore

i tvoje zjenice

i sve sto ikad kazes

i kako zapravo , tek sad se zna

i gdje se znak jednakosti uspostavlja uz ono sto

je bilo tudje

i kako se pripadanje povecava

cim ono sto drugi zovu ljubav , biva manje

a treba ici

dugo

skupa ici

bices mi tu , i ja cu biti tu

i necemo se znati

sve dok nam jedne noci , nasa lica

obraz uz obraz tiho naslonjena

ne kazu nesto sto kao glazba mami

vec tri put umrli , mi smo tri put jachi

i tvoja ruka zraci u mojoj shaci

i nema vise pitanja

a sto to znaci ?

necemo vise znati

ni mi sami"

Romantika

Romantika je:

-Lepo bez ograničenja
-Čežnja da ljubav večno postaje
i nikada ne prestaje

-Banalnom dati uzvišen smisao
-Uobičajenom tajanstven izgled

-Poznato prekriti velom nepoznatog
-Konačnom dati privid beskonačnog

-Sanjati na javi

Ako

"Ako"

Ako možeš ostati miran kad na tvom putu
Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,
Ako sačuvaš poverenje kad svi ostali sumnjaju, Ali ako im ne zameriš što nemaju poverenja;
Ako ti čekanje ne predstavlja mnogo muke;
Ako ne lažeš kad čujes laži, Ili ako ne mrziš kad tebe mrze;
Ako se ne praviš suviše dobar, niti govoriš suviše mudro;
Ako snivaš ali ti snovi nisu sve;
Ako misliš ali ti misli uvek ostaju čiste;
Ako znaš da primiš pobedu i poraz,
Da primiš jednako i jedno i drugo;
Ako možeš podneti da tvoju istinu
Varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale;
Ako vidiš kako u komadiće razbijaju tvoj cilj
I ako se sagneš da podigneš i pokupiš ostatke. Ako možeš sakupiti sva tvoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,
Ako si spreman da ponovo kreneš, kao na početku,
Ne prošaptavši ni reči, izgubivši sve uz osmeh; Ako prisiliš svoje srce, svoje živce, svoje mišiće Da služe tvojim ciljevima i kad su malaksali,
I ako ustraješ kada sve zaostane,
Izuzev volje koja naređuje:
"Drži se dobro!"
Ako se usred gomile ne ponosiš,
I ne smatraš se herojem, ako se družiš sa kraljevima;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;
Ako svaki čovek za tebe nešto znači, ali ni jedan suviše;
Ako umeš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
I svakog trenutka ideš pravim putem;
Tvoja će biti zemlja i sve njeno blago,
Jer, BIĆEŠ ČOVEK, SINE MOJ!

Rudyard

Kada bi...

Kad bi covek,,,
Kad bi covek mogao reci ono sto voli,
kad bi covek mogao uzdici svoju ljubav do neba,
kao sto je oblak uzdignut u svetlosti;
kad bi poput zidova sto se ruse
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u sredistu,
kad bi covek mogao razoriti svoje telo,
ostavljajuci samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koje se ne zove slava, sreca ili ambicija,
nego ljubav ili zelja,
ja bih konacno bio onaj, kako sam se zamisljao,
onaj sto svojim jezikom, svojim ocima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
cije ime ne mogu cuti bez uzbudenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i nocu ono sto zeli,
a moj duh i telo plove u njegovu duhu i telu,
kao izgubljeno drvlje sto ga more dize ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushicuje,
jedinom slobodom za koju umirem.

Ti opravdavas moje postojanje,
Da te ne poznam ne bih ziveo,
da umirem neznajući te, ne bih umro, jer nisam ziveo.
L. Cernuda

S tobom bez tebe

"Želja je želja iz srca slabost

Nošena snagom bujice strasti
Otkrila moju bestidnu nagost
Ponos mora na kolena pasti.

I opet prizor pred budnim okom
Kakav se nađe s prolećem ranim
Sta li to huči mojim krvotokom
Kako da tebe od sebe branim?!

Nije da ne znaš šta me to lomi
Kako taj bestid sobom da svladam
Mozda je bolje neka me zgromi
ta culna drskost u koju padam

Da li da molim - oprosti zato
Sto dobov srca postaje jači
Meni uzeto a tebi dato
Oko mi setno a tvoje zrači.

Kao na recept dala mi dozu
Ćuteći kažeš toliko treba
Nevidljiv dodir niz tebe sroza
A napon silan ko zrak sa neba.

Ne znam a slutim da nemam pravo
Da ljubim dušom ženu kraj sebe
Jedino mogu reći ti zdravo
I vazda biti s tobom bez tebe"...


Branko Tomic

Prorokov vrt

Prorok

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju perima njenim,
moze povrediti...
A kad vam progovori, vjerujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
ko sto severac opustosi vrt...
Jer bas kao sto vas krunise, ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati...
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje
vam grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korena i protresti ga
u njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog, sakupice vas u narucje svoje...
Omlatice vas, da bi vas ogolila...
Prosijace vas da bi vas otrebila od kukolja...
Samlece vas do beline.
Umesice vas dok nepostanete gipki;
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Bozju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca zivota.
Budete li, pak, u strahu svome trazili samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji nepoznaje godisnja doba, gde cete se smejati,
al ne punocom smeha svog i plakati, al ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe...
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite ne treba da kazete: Bog mi je u srcu, vec
ja sam u srcu Bozijem.
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima, usmerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni. Ali ako volite, a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje; da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci. Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje srcem krilatim i uputite zahvalnicu za jos jedan dan
ljubavi; Da otpocnete u poslepodnevnom casu i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu, A potom da usnite s molitvom
za voljenog u srcu i pesmom slavljenickom na usnama...

Halil Gibran (1883-1931)

Citati 1

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj letni povetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrieme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rieci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..." *Desanka Maksimovic* Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo marioneta,
i podario mi komadic zivota,
moguce je da ne bih kazao sve sto mislim,
ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem.
Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace.
Spavao bih manje, sanjao vise,
shvatio sam da da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kad drugi zastanu,
budio se dok ostali spavaju.
Slusao bih kada drugi govore, i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.
Kada bi mi Bog podario komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.
Boze moj, kada bih imao srce ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da izgreje sunce.
Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.
Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica...
Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota...
Ne bih pustio da prodje ni jedan dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete.
Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu, vec sa zaboravom.
Toliko sam stvari naucio od vas ljudi...Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine. a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put prst svog oca, da ga je uhvatio zauvek.
Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu ppomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem...
*Gabrijel Garsija Markez*

Mali princ

---

Svi ljudi imaju zvezde, ali one svima ne znače isto. Za one koji putuju zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za naučnike one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo gore ćute. Ali ti, ti ćeš imati zvezde kakve niko nema ...
- Šta hoćeš da kažeš ?
- Kada budeš noću gledao u nebo, budući da ću ja živeti na jednoj od njih, budući da ću se ja smejati na jednoj od njih, tebi će se činiti kao da se sve zvezde smeju!
I on ponovo prsnu u smeh.
- A kada se utešiš jer čovek se uvek uteši, bićeš srećan što si me upoznao. Uvek ćeš mi biti prijatelj. Želećeš da se smeješ sa mnom. I ponekad ćeš otvoriti svoj prozor, tako, iz pukog zadovoljstva ... A tvoji prijatelji će se čudom čuditi kada vide kako se smeješ gledajući u nebo. Tada ćeš im reći:
- ''Da, zvezde me uvek uveseljavaju!''
A oni će smatrati da si lud. Uvaljivaću te u grdne neprilike ...
I on se ponovo nasmeja.
- To će biti kao da sam ti, umesto zvezda, poklonio hrpu malih praporaca koji umeju da se smeju ...

Antoan De Sent Egziperi -

Citati 2

Sta da kazem coveku koji me samara dok ga ja ljubim u lice i koji
ljubi moja stopala dok ga ja samaram?

Neki misle da na njih namigujem kad zatvorim oci da ih ne bih video.

Strah od pakla je sam pakao, a ceznja za rajem je sam raj.

Jaki rastu u samoci dok slabi venu.

Verovati je jedna stvar, a ciniti druga. Mnogi govore kao more
ali su njihovi zivoti ustajale bare.

Sloboda onoga koji se njome hvali je ropstvo.

***Kahlil Gibran

Naposletku, sve cim se ovaj nas zivot kazuje - misli, napori,
pogledi, osmesi, reci, uzdasi - sve to tezi ka drugoj obali, kojoj
se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao.
Sve to ima nesto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao.
Jer, sve je prelaz, most ciji se krajevi gube u beskonacnosti, a
prema kom su svi zemni mostovi samo decje igracke, bledi simboli.
A SVA JE NASA NADA S ONE STRANE.

Dok je čovek plen svojih strasti, rob čula i igračka mašte, dotle su i svaka tajna muka i gorčina razumljive i lakše, jer su zaslužene, kao prirodno naličje nedostojna života. Ali kad se i docnije, kao gospodar svoje sebičnosti, sav predan radu, živeći za druge, uvidi da je ta ista gorčina na kraju svakog puta, onda zaista čovek ne zna šta da misli i nema čemu da se nada. Ostaje, ponekad, svetla nada, ne trajnija od bleska munje, da sve ovo nije prava stvarnost. Misao — da ćemo se probuditi, jecajući.
***Ivo Andrić

Mogao bih da ti objasnim sta znaci tvoj cup ali razmisli
da li ti se to isplati. Cim ti kazem sta je, cup ce za tebe i za
druge neminovno vredeti manje nego sada. Jer ma koliko vredeo
ne moze vredeti vise no sve, a cim kazem sta je on vise nece
biti sve ostalo sto nije, a sto sada jeste.
...

Steta bi bila da sam ti rekao cemu sluzi, pa ga razbio.
Ovako, posto ne znas njegovu namenu stete nema, jer ce ti sluziti
i dalje kao da nije razbijen.


Ti si kao ona devojka koja nikad nije ustajala rano, pa kad
se udala u susedno selo i prvi put morala ustati rano, ugledala
slanu na poljima i rekla : ovo u nasem selu nema |

Nije u pravu onaj ko zna istinu, nego onaj ko je za svoju laz uveren
da je istina.

Treba se samo navici na sebe. Posle je sve lako.

Ko zna koliko ima, nije bogat.
***Milorad Pavić


Nikad covjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo
sto je proslo.

Nista nije nase osim varke, zato se cvrsto drzimo za nju.

- Sta je prava ljudska misao?
- Koja se obicno nikome ne govori.

... sve je moguce, sve je na dohvat ruke, samo se covjek ne
smije predati. Tesko je dok se ne odlucis, tada sve prepreke
izgledaju neprelazne, sve teskoce nesavladive. Ali kad se
otkines od sebe neodlucnog, kad pobijedis svoju malodusnost,
otvore se pred tobom nesluceni putevi, i svet vise nije
skucen ni pun prijetnji.

Lijepo je osecanje ponosa, brani nas od kajanja.

Nista nije toliko naopako kao dobro ucinjeno s ciljem, ni toliko
glupo kao covjek koji nesto hoce po svom kalupu.

Sto je veca visina, veca je i pustos.

Nemojte nikad reci da ste sreli najglupljeg covjeka; uvjek
se moze desiti da ga neko pretekne!

Covjek nikad ne treba da ode, kad ima razloga da ostane.

Covjek je proklet, i zali za svim putevima kojima nije prosao.
*Mesa Selimovic*

NAJLEPSE MISLI:

,,Sva zivotna tajna moze stati u 2 stampana tabadzica!''
,,Siromastvo nije porok, porok je beda!''
,,Postanite sunce pa ce vas svi videti!''
,,Tajna covekovog zivota nije u tome da samo zivi, vec u tome zasto zivi!''
,,Krst patnje treba da uzmes na sebe i njime da se iskupis!''

,,Ako covek, ustvari, covecanstvo uopste,to jeste sav rod ljudski, nije podlac, onda znaci da je sve ostalo predrasuda, samo izmisljen strah i nema nikakvih zapreka i tako mora da bude.''

,,...neki osudjenik na smrt, na sat do pogubljenja, misli ili govori: Kad bih morao ziveti negde na visokoj steni, na tako uzanom prostorugdje samo dva stopala mogu stati, i ostati tako hiljadu godina, vecnost, ipak je bolje ziveti nego sad umreti. Ma kako ziveo, samo da zivi! Kakva istina! Gospode kakva istina! Podlac je covek!...''

Citati 3

“ On jeste, ili je bio, po mnogo cemu, veliki covek.
No bas je zato cudan.
Samo sitni ljudi deluju normalno. “

Umberto Eko
Ime ruze

_____________________________________________________

“ Samo oni koji se plase da zauzmu neki stav u zivotu
prihvataju na sebe ulogu dobre duse.
Uvek je neuporedivo lakse verovati u sopstvenu dobrotu,
nego se sukobiti sa drugima
I boriti se za svoja prava.
Sigurno je lakse otrpeti uvredu ne uzvrativsi je,
nego smognuti hrabrost
I upustiti se u borbu sa jacim od sebe;
uvek mozemo reci da nas baceni kamen nije pogodio,
a onda tek nocu ,
u samoci,
dok nas sustanar ili supruznik spava,
oplakivati,
u potaji ,
svoj kukavicluk! “

Djavo i gospodjica Prim
Paulo Koeljo

__________________________________________________

“ Savijana sam i lomljena, ali - nadam se- u neki bolji oblik!”

Charles Dickens
Velika ocekivanja

_______________________________________________________

“ Gola istina je,
kada sam voleo Estelu ljubavlju coveka,
voleo sam je prosto zato sto je za mene bila neodoljiva.
Jednom zauvek, znao sam svoju zalost,
cesto i cesto, iako ne uvek,
da sam je voleo nasuprot razumu,
nasuprot obecanju,
nasuprot miru,
nasuprot nadi,
nasuprot sreci,
nasuprot svim mogucim obeshrabrenjima.
Jednom zauvek,
nisam je voleo nista manje zato sto sam sve ovo znao,
I to me nije nista vise obuzdavalo,
nego da sam predano verovao da je ona ljudsko savrsenstvo. “


Velika ocekivanja
Charles Dickens

_________________________________________________________

"Jednog dana sve ce biti dobro, u tom je nasa nada."

"Vrline jednog coveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara nasim shvatanjima i sklonostima."

"Ja jos nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepse savete i pouke."

Ivo Andric

Simbol

*Simbol*

Gledam tvoje krupne oči zljubljene,
Gde sja vatra - ko zna - grešna ili sveta.
Svejedno ljubiš ili drugog ili mene;
Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.

"Ljubav bi ti moja bila zatočenje,
U tvom bezgraničnom, granica i meta;
Takva, večna zeno, kroz život i mrenje
U slavi instikta ti si samo sveta.

Ti si sat od kojeg nebo zarumeni,
Simbol veći nego bol ljudski što grca,
I ti si božanstvu bliža nego meni;
Više zakon svat, nego zakon srca".

Moja ljubav

Moja ljubav "Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju.
Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći, I u mome telu drhtiš u samoći, Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene
- Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.
Ja te ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene".

Citati 4

"*Stranac"-Alber Kami*:
"Covek koji je zivio samo jedan dan mogao bi bez muke da zivi sto godina u zatvoru.Imao bi dovoljno uspomena da mu nikad ne bude dosadno..." "Zasto covek mora da voli rietko da bi voleo mnogo...." * Karl Marks*:
"Covek je slobodan ako moze da izabere, a moze da izabere ako dovoljno zna da bi mogao da uporedi...." "Bogat covek je onaj koji je mnogo covek,a ne onaj koji ima mnogo...
"* Jovan Ducic*:
"Zivot ima onaj smisao koji mu mi damo..."

Svet o zaboravu

"Nada je luksuz. Večna noć u krvi
izmišljenom oku slepim zidom preti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.

Zar znam što sam znao zar znam što ću znati:
skelet usamljeni izgubljeno ime
divno usklađene s prazninom što pamti
jalovost cveta i jalovost zime.

Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta
što mami iz mene sunce i prazninu
pretvara u slavuja, kad različit od sveta
predeo me tače i pretvori u prašinu.

Al zaboravom svet sam sačuvao i čuvam
za sva vremena od vremena i praha
O gde su ta mesta kada vetar duva
i pustoš pomera? Gde zvezda moja plaha?

Niskosti uzalud čeznu pesmu! Čitam
na kolenima predeo koji se otvara
u biću u kamenu praznom gde je skrita
poslednja zvezda čiji sjaj ne vara".

Mozda

Mozda spavas... nevidjeni
i u svet moje maste pronadjeni.
Na glavi ni krunu, a pogled prkosan,
mozda spavas... sa dusom izvan skakog zla,
poznadoh te, kao nekada.
Budno te sanjam, vidjena dobroto,
sa likom decaka i telom mladica,
tebe poznadoh,
ti sto dajes muziku,
ljubav i sliku...Slutis li slutnje, one se slute?
Slutim i ja da to si ti.

"Iskreno Ja"

Red rose

"Posadila sam ruze u tvoje cizme,
iz tvog sesira raste mi seboj.
Dok te cekam u svojoj jedinoj
i vecitoj noci,
po meni veju dani
kao komadici pocepanog pisma.
Sastavljam ih i sricem slovo po slovo
tvoje ljubavne reci.
Ah, procitati malo sto mogu,
jer ponekad se pojavi nepoznati rukopis
i uz tvoje pismo zapadne komadic
nekog drugog pisma.
Umesa se u moju noc
neki tudji dan,
i tudje slovo.
Cekam kada ces doci
i kada pisma i dani
vise nece biti potrebni.
I pitam se ;
Da li ce mi i tada pisati onaj drugi,
ili ce i dalje biti noc"?